Zakon o vanparničnom postupku

Službene novine Kraljevine Jugoslavije 45/34 

Zakon o načinu primjene pravnih propisa donesenih prije 6. travnja 1941. godine (NN 73/91)

Uživajte...

Baza je ažurirana 27.05.2019. zaključno sa NN 50/19

Uređenje međe u postupcima izmjere zemljišta i sudskoj praksi

 

  • U samo 180 minuta osvježite svoja znanja o prijavnom listu i njegovoj provedbi u zemljišnim knjigama, vrstama, pravnom statusu, uništenju i obnovi međnih oznaka i linija. Sve navedene teme potkrijepljene su mnogobrojnom sudskom praksom u uređivanju međa.
    Predavači: Ana Marija Končić, Franjo Ambroš, Justina Bajt, Tomislav Aralica

Trajanje: 187 min

Kupnjom ovog webinara dobivate:

- radne materijale 

- video snimku cijelog predavanja 

Zainteresirani?

Pogledajte prvih pet minuta besplatno!


Sve webinare pogledajte ovdje

 

OPŠTA NAREĐENJA

Postupanje po službenoj dužnosti

§ 1.

U vanparničnim pravnim stvarima sudovi imaju postupati, bilo po službenoj dužnosti bilo na predlog stranaka, samo onda, kad i u koliko im to zakon naređuje.

§ 2.

(1) Pri raspravljanju i rešavanju vanparničnih pravnih stvari sud se mora držati ne samo opštih naređenja od čijeg ispunjenja zavisi valjanost postupka i sudska odluka, već se mora po službenoj dužnosti i starati za lica, koja stoje pod naročitom zaštitom zakona, kao i za bezbednost drugih lica, kada to zakon naređuje.

(2) Sud naročito:

1) mora paziti da ne prekorači granice svoje nadležnosti, a kad nađe da nije nadležan, mora, prema prilikama, ustupiti stvar ili uputiti stranku nadležnoj vlasti, ukoliko mu je ona poznata;

2) ne sme dopustiti da lica, kojima je po zakonu potreban zastupnik, bez svojih zakonskih zastupnika preduzimaju pravne poslove;

3) mora tačno ispitati a, po potrebi, zadržati u spisima punomoćije kao i druge isprave o ovlašćenju lica, koja ne rade u svoje ime;

4) mora paziti da se ne sklopi pravni posao bez lica, čije je preslušanje ili privoljenje potrebno za valjanost toga posla;

5) mora po službenoj dužnosti izvideti sve okolnosti i odnošaje, koji imaju uticaja na sudsku odluku; u tom cilju može saslušati stranke, svedoke i druga lica, koja mogu dati obaveštenja, po potrebi, i veštake i na drugi pogodan način pribaviti podatke i isprave, kojima bi se stvar razjasnila;

6) mora uzimati u obzir i one činjenice i okolnosti, koje stranke nisu navele, a za koje je na drugi način saznao, a naročito i ranije rasprave pred sudom u istoj stvari;

7) mora, kad uputi stranke na parnicu ili na upravni postupak (§ 10), pobrinuti se, da se, gde je to potrebno, do svršetka parnice, odnosno upravnog postupka, dade obezbeđenje ili da stanje ostane dotle nepromenjeno;

8) mora svaku odluku, kojom odbija molbu, obrazložiti, a druge odluke samo ukoliko to zahtevaju prilike pojedinog slučaja;

9) mora, ukoliko se po službenoj dužnosti ima starati da se posao što pre svrši, odrediti strankama i njihovim zakonskim zastupnicima dovoljne rokove za izvršenje datih im naloga, a ako u datom roku ne izvrše nalog, upotrebiti potrebna prinudna sredstva (§ 19);

10) mora upotrebiti svu opreznost radi obezbeđenja interesa stranaka, ali ipak ne sme zbog nevažnih formalnosti i neznatnih nedostataka odbijati molbe, nego će u takvom slučaju postupiti u smislu propisa § 184 Građanskog parničnog postupnika;

11) mora pri sastavljanju (§ 155 stav 2) ili odobravanju ugovora ili pri primanju na zapisnik izjava poslednje volje nastojavati, da u ispravi bude jasno izražena volja i namera stranaka i da ne bude razloga za nesporazum o pravnim posledicama onoga što je uglavljeno ili izjavljeno; mora paziti da se održi forma, potrebna za valjanost ugovora ili izjave poslednje volje, kao i da se isprava tako potpuno i jasno sastavi da se izbegne po mogućnosti svaki spor.

...

Copyright © Ante Borić