Republika Hrvatska 

Općinski sud u Koprivnici

Koprivnica, Hrvatske državnosti 5

Poslovni broj: 19 Pr-984/2021-9

U I M E R E P U B L I K E H R V A T S K E

P R E S U D A

I

R J E Š E N J E

Općinski sud u Koprivnici, po sutkinji Vlatki Ljepojević-Novak, na temelju
prijedloga višeg sudskog savjetnika Aleksandra Drakulića, u parničnom predmetu
tužitelja J. B. iz K., M. , OIB …, zastupane
po punomoćniku K. V., odvjetniku iz K., protiv tuženika O.
š. B. R. K., M. , OIB …, radi isplate razlike
plaće, nakon zaključene javne i glavne rasprave dana 26. listopada 2021., u prisutnosti
punomoćnika tužitelja i punomoćnice tuženika, te odluke objavljene dana 04.
studenoga 2021.,

p r e s u d i o j e

I. Nalaže se tuženiku O. š. B. R. K., M. ,
OIB …, da tužitelju J. B. iz K., M. , OIB
…, isplati iznos od 5.771,60 kn (pettisućasedamstosedamdesetjednukunu
šezdesetlipa), zajedno sa zakonskom zateznom kamatom tekućom:

na iznos od 524,25 kn od dana 12.04.16 pa do isplate,
na iznos od 524,25 kn od dana 11.05.16 pa do isplate,
na iznos od 524,25 kn od dana 10.06.16 pa do isplate,
na iznos od 524,25 kn od dana 12.07.16 pa do isplate,
na iznos od 524,25 kn od dana 09.08.16 pa do isplate,
na iznos od 525,06 kn od dana 10.09.16 pa do isplate,
na iznos od 526,56 kn od dana 11.10.16 pa do isplate,
na iznos od 526,56 kn od dana 11.11.16 pa do isplate,
na iznos od 526,56 kn od dana 10.12.16 pa do isplate,
na iznos od 508,52 kn od dana 11.01.17 pa do isplate,
na iznos od 537,09 kn od dana 10.02.17 pa do isplate,

osim u dijelu zateznih kamata na iznos poreza na dohodak i prireza porezu na
dohodak sadržanih u dosuđenom bruto iznosu, u visini stope određene člankom 29.
Zakona o obveznim odnosima koja se za svako polugodište određuje uvećanjem
prosječne kamate na stanja kredita odobrenih na razdoblje dulje od godine dana

 

 

nefinancijskim trgovačkim društvima izračunate za referentno razdoblje koje prethodi tekućem polugodištu za tri postotna poena, sve u roku od 15 dana.

II. Odbija se zahtjev tužitelja za isplatu zateznih kamata na iznos poreza na dohodak i prireza porezu na dohodak sadržanih u bruto plaći, kao neosnovan.

III. Nalaže se tuženiku da tužitelju naknadi parnični trošak u iznosu od

2.343,75 kn (dvijetisućetristočeterdesettrikune sedamdesetpetlipa), uvećan za
zakonsku zateznu kamatu tekuću od dana donošenja presude odnosno dana 04.
studenog 2021.g. do isplate, u visini koja se za svako polugodište određuje
uvećanjem prosječne kamate na stanja kredita odobrenih na razdoblje dulje od
godine dana nefinancijskim trgovačkim društvima izračunate za referentno razdoblje
koje prethodi tekućem polugodištu za tri postotna poena, sve u roku od 15 dana.

Obrazloženje

1. Tužitelj kao radnik je podnio tužbu radi isplate razlike u plaći protiv tuženika kao svojeg poslodavca.

2. U tužbi navodi:

- da je bio zaposlenik tuženika u utuženom razdoblju, te da tuženik predstavlja
javnu službu u smislu odredbe čl. 2. Zakona o plaćama u javnim službama. Ističe da
je 23. studenog 2006. godine između Vlade Republike Hrvatske i sindikata javnih
službi sklopljen Sporazum o osnovici plaće u javnim službama kojim je ugovoreno
povećanje osnovice za izračun plaća u javnim službama za po 6% u 2007., 2008., i

2009. godini,

- da su zbog nastupa recesije dana 13. svibnja 2009. Vlada RH i sindikati javnih
službi sklopili su Dodatak Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama kojim je
osnovica privremeno zamrznuta na razini iz 2008. godine na iznos 5.108,84 kn, dok
je povećanje osnovice za preostalih 6% iz 2009. godine sporazumno odgođeno
sukladno čl. III. Dodatka Sporazuma. Odredbama čl. IV.-V. Dodatka Sporazuma
ugovoreno je daljnje postepeno povećanje osnovice radi uskladbe plaća u javnim
službama s prosječnim plaćama u RH,

- da su dana 26. listopada 2011. između Vlade RH i sindikata javnih službi
sklopljene Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu o osnovici za plaće u javnim
službama, a koje su usvojene i u obliku arbitražne odluke od 7. prosinca 2011.
Sukladno čl. XI. st. 4. Izmjena Dodatka Sporazumu, ugovoreno trajanje istog je 5
godina. Zbog pravila o produženoj primjeni kolektivnih ugovora iz čl. 199. st. 1.
Zakona o radu, primjena Izmjena Dodatka Sporazumu istekla je 26. siječnja 2017.
Vlada RH i sindikati javnih službi su dana 28. prosinca 2012. usvojili Vjerodostojno
tumačenje Izmjena Dodatka Sporazumu radi pojašnjenja primjene čl. IV. st. 5. u vezi
s čl. VII. st. 1. Izmjena dodatka Sporazumu,

- da je dana 28. kolovoza 2015. godine Državni zavod za statistiku (dalje: DZS)
objavio prvu procjenu tromjesečnog BDP-a za drugo tromjesečje 2015. u kojoj se
navodi kako je BDP realno veći za 1,2% u drugom tromjesečju 2015. godine u
odnosu na isto tromjesečje 2014, dok je dana 27. studenog 2015. godine DZS
objavio prvu procjenu tromjesečnog BDP-a za treće tromjesečje 2015. u kojoj se
navodi kako je BDP realno veći za 2,8%, u trećem tromjesečju 2015. godine u
odnosu na tromjesečje 2014. godine. S obzirom da aritmetička sredina realnog rasta

BDP-a iznosi upravo 2%, krajem studenog 2015. ispunjen je uvjet iz čl. III. Izmjena
Dodatka Sporazumu, jer su u tom mjesecu objavljeni relevantni podaci DZS-a,
- budući da je tuženik od prosinca 2015. godine pa nadalje plaću tužitelju
obračunavao po osnovici 5.108,84 kn, umjesto sukladno Izmjeni Dodatka Sporazumu
po osnovici od 5.415,37 kn, ukupan dug tuženika prema tužitelju s osnove razlike u
plaći iznosi 5.771,60 kn za sve plaće od prosinca 2015. do zaključno siječnja 2017. te
stoga predlaže sudu usvojiti tužbeni zahtjev.

3. Tuženik u odgovoru na tužbu navodi:

- da je nesporno da je tužitelj bio zaposlen kod tuženika temeljem ugovora o
radu te da nije sporno da bi dana 25. studenog 2006. godine između Vlade
Republike Hrvatske te Nezavisnog sindikata znanosti i visokog obrazovanja,
Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama Hrvatske i Sindikata hrvatskih
učitelja, s druge strane, bio sklopljen Sporazum o dodacima na plaću u obrazovanju i
znanosti,

- da također nije sporno da je dana 13. svibnja 2009. godine sklopljen Dodatak
Sporazumu o osnovici za plaće u javim službama, a niti da su dana 26. listopada

2011. sklopljene Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim
službama,

- kako je pogrešno da bi dana 13. svibnja 2009. godine bio sklopljen Dodatak
Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama te dana 26. listopada 2011. godine
sklopljene Izmjene i dopuna Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama
bili sklopljeni kao dodaci, izmjene i dopune, aneksi ili bilo što slično u odnosu na
Sporazum o dodacima na plaću u obrazovanju i znanosti,

- da je razvidno da Dodatak Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama i
Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama
predstavljaju dodatak, odnosno izmjene i dopune, u odnosu na Sporazum o osnovici
plaće u javnim službama sklopljen dana 23. studenog 2006., a što je sporazum
različit od Sporazuma o dodacima na plaću u obrazovanju i znanosti sklopljenog
dana 25. studenog 2006,

- da osporava pravnu valjanost izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu o
osnovici plaće u javnim službama odnosno postavlja pitanje mogu li proizvoditi
pravne učinke u smislu da bi utjecale na to da osnovica za obračun plaća iznosi

5.415,37 kn,

- da jedan od supotpisnika nije potpisao već samo parafirao Izmjene i dopune
Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama, a radi se o Samostalnom
sindikatu zdravstva i socijalne skrbi Hrvatske, pa su dakle ništetne i nepostojeće
Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama,

- da isti nisu bili sklopljeni na zakonit način jer sklapanju kolektivnog ugovora
nisu prethodili zakoniti kolektivni ugovori u smislu Zakona o radu stoga što
poslodavac o sklapanju kolektivnog ugovora nije pregovarao s pregovaračkim
odborom sastavljenim od zastupnika sindikata nego samo sa predstavnicima
određenih pojedinačnih i nekih sindikata s područja za koje se kolektivni ugovor
sklapa, a budući da isti nisu imenovani zajedničkim sporazumom svih sindikata niti su
imenovani odlukom Gospodarsko-socijalnog vijeća, radi se o sporazumu koji po
svojoj pravnoj naravi predstavlja običan ugovor, a ne i kolektivni ugovor kao ugovor
radnog prava pa je ništetan, a zbog toga ne bi postojala subjektivno utuživa obveza
uvećanja/podizanja iznosa osnovice za plaće u javnim službama,

- ukazuje na način obračuna plaće jer je osnovica plaće u javnim službama utvrđena Zakonom o osnovici plaće u javnim službama i to odredbom članka 2. pa je

 

dakle utvrđenje osnovice plaće strogo određeno i ne može se mijenjati voljom
stranaka, a bilo kakva interpretacije koja proizlazi iz Izmjena i dopuna Dodatka
Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama bila bi pogrešna,

- smatra da je, sve do donošenja Odluke o visini osnovice za obračun plaće u
javnim službama dana 29. prosinca 2016. s primjenom od dana 1. siječnja 2017.
počevši s plaćom za mjesec siječanj 2017. koja je isplaćena u mjesecu veljači 2017.,
u primjeni bila osnovica za obračun plaće u javnim službama u visini od 5.108,84 kn
bruto prema dodatku Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama od dana 13.
svibnja 2009.g,

- da tužitelj pogrešno cijeni da bi nastupile pretpostavke za primjenu osnovice
za obračun plaća u javnim službama u iznosu od 5.415,37 kn bruto iz odredbe članka

3. Izmjene i dopuna Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama od
dana 26.listopada 2011.g. jer smatra da, a što je vidljivo iz podataka Državnog
zavoda za statistiku, se radi o "padu realnog tromjesečnog BDP-a, pa bi prema čl. III.
do V. Izmjene i dopuna Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama,
treba odgoditi za dvanaest tromjesečja, te stoga predlaže da se tužbeni zahtjev u
cijelosti odbije,

- zaključno ističe prigovor zastare potraživanja tužitelja.

4. Na ročištu održanom 26. listopada 2021. tuženik je ostao kod odgovora na
tužbu, te istaknuo kako osporava osnovu tužbenog zahtjeva, ali se ne protivi njegovoj
visini.

5. Tijekom dokaznog postupka pročitani su: Dodatak sporazumu ( list 5-9),
izmjene i dopune dodatka sporazumu o osnovici za plaće u javnim službama (list 10-
17 spisa), Priopćenje za javnost Državnoga zavoda za statistiku (list 18-23),
Sporazum o osnovici za plaće u javnim službama (list 25-27), Vjerodostojno
tumačenje izmjena i dopuna dodatka sporazumu o osnovici za plaće u javnim
službama (list 29-32) Arbitražna odluka (list 33-40 spisa), Ugovor o radu s aneksom
(list 42-43), obračuni plaća (list 44-54), Zaključci sa sastanka od 8. prosinca 2016. s
profesorima Pravnog fakulteta u RH, katedra radnog prava zajedno sa ispisima
elektroničke pošte (list 65-76 spisa), presuda Općinskog radnog suda u Zagrebu broj
Pr-584/17-37 od 21. prosinca 2017., presuda Općinskog radnog suda u Zagrebu broj
Pr-2826/16-57 od 21. prosinca 2017., Presuda Općinskog suda u Osijeku broj Pr-
154/2017, Zaključci sa sastanka od 8. prosinca 2016. (list 77-90), rješenje Vrhovnog
suda broj Gž-13/02 od 30. prosinca 2002. rješenje Vrhovnog suda broj Gž-13/02 od

30. prosinca 2002., Odluka Ustavnog suda broj U-III/3535/2013 od 5. ožujka 2015.,
rješenje Vrhovnog suda broj Revr-408/12 od 3. travnja 2013., Rješenje Vrhovnog
suda broj Revr-1797/2009 od 7. veljače 2012. (list 95-120), odluka Ustavnog suda
broj 3535/13, Temeljni kolektivni ugovor za službenike i namještenike u javnim
službama od 12. prosinca 2012. Odluka Vrhovnog suda broj Rvr-847/10 od 7.
prosinca 2011.,Temeljni kolektivni ugovor za službenike i namještenike u javnim
službama od 31. srpnja 2007. Temeljni kolektivni ugovor za službenike i
namještenike u javnim službama od 4. listopada 2010., Presuda Vrhovnog suda broj
Rev-1111/20 od 1. prosinca 2020. (list 121- 206 spisa).

6. Odluku kao u izreci sud je donio prema svojem uvjerenju, na temelju savjesne
i brižljive ocjene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na temelju
rezultata cjelokupnog dokaznog postupka.

 

7. U ovom postupku utvrđeno je da su Vlada RH i Sindikati javnih službi, i to
Sindikat hrvatskih učitelja, Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama
Hrvatske, Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja, Sindikat zaposlenika u
djelatnosti socijalne skrbi Hrvatske, Samostalni sindikat zdravstva i socijalne skrbi
Hrvatske, Hrvatski liječnički sindikat, Hrvatski strukovni sindikat medicinskih sestara-
medicinskih tehničara, te Hrvatski sindikat djelatnika u kulturi zaključili 23.11.2006.
Sporazum o osnovici za plaće u javnim službama, a kojim Sporazumom su ugovorili
da se osnovica za izračun plaće u javnim službama povećava za 6% u 2007., zatim u

2008. te u 2009. i da se navedene obračunske osnovice primjenjuju od 1. siječnja
svake godine.

8. Također je utvrđeno da su Vlada RH i navedeni sindikati javnih službi zaključili

13.05.2009. Dodatak Sporazumu o osnovici za plaće u javnim službama, a temeljem
kojeg Dodatka su se suglasili na zamrzavanje osnovice za izračun plaća iz 2008. u
visini od 5.108,84 kn bruto s time da su u članku III. utvrdili način povrata osnovice, i
to na način da se osnovica za izračun plaće u javnim službama utvrđuje u iznosu od

5.415,37 kuna nakon što službeni pokazatelji Državnog zavoda za statistiku ukažu na
poboljšanje stanja, odnosno rast međugodišnjeg realnog tromjesečnog BDP-a za dva
tromjesečja uzastopno prosječno dva ili više posto, a to u odnosu na isto razdoblje
prethodne godine. U članku IV. su odredili i način usklađivanja pariteta između
prosječne mjesečne bruto plaće početnika sa VSS-om u javnim službama (koeficijent
1,25) u odnosu na prosječnu bruto minimalnu plaću u Republici Hrvatskoj. Utvrđeno
je da su Vlada RH, te Sindikati javnih službi zaključili 26.10.2011. Izmjene i dopune
Dodatka Sporazumu o osnovici za plaće u javnim službama s time da te izmjene nisu
potpisane po Samostalnom sindikatu zdravstva i socijalne skrbi Hrvatske, iako su po
predstavnicima tog Sindikata parafirane, a kojim Izmjenama je promijenjen članak III.
Dodatka te članak IV. koji su se odnosili na način povrata osnovice i način
usklađivanja pariteta, a promijenjen je i članak VII. u kojem su utvrđeni odgovarajući
uvjeti nužni za ostvarivanje odredbi Dodatka, te Izmjena i dopuna i to na način da se
određuje da ako realni međugodišnji tromjesečni BDP zabilježi negativan rast u
nekom od razdoblja opisanih u članku III.-V. ovih Izmjena i dopuna uskladba se
odgađa za onoliko tromjesečja koliko je pad realnog tromjesečnog BDP-a (u odnosu
na isto razdoblje prethodne godine) trajao. Također je utvrđeno da je 07.12.2011.
arbitraža koja je sastavljena temeljem Sporazuma o arbitraži donijela Arbitražnu
odluku kojom je utvrdila sadržaj Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu o osnovici za
plaće, a kako je to prethodno opisano. Utvrđeno je da su Vlada RH te Sindikati javnih
službi koji su potpisali naprijed spomenute Izmjene i dopune od 26.10.2011. donijeli

28.12.2012. i Vjerodostojno tumačenje Izmjena i dopuna o osnovici za plaće za javne
službe, a to u odnosu na članak IV. u vezi s člankom VII. Dodatka Sporazumu.
Utvrdili su da je negativni rast BDP-a prema službenim podacima DZS-a trajao
neprestano od četvrtog tromjesečja 2011. do zaključno trećeg tromjesečja 2014., tj.
12 tromjesečja uzastopno. Utvrdili su također da je u drugom tromjesečju 2015.
zabilježen rast BDP-a od 1,2%, a u trećem tromjesečju 2015. rast BDP-a od 2,8% što
daje aritmetičku sredinu od 2,0%, s time da je posljednji podatak za rast BDP-a u
trećem tromjesečju od strane DZS-a objavljen 04.12.2015. Utvrđeno je i da je Vlada
RH 29.12.2016. donijela Odluku o visini osnovice za obračun plaće u javnim
službama u iznosu od 5.211,02 kn bruto s primjenom od 01.01.2017., tj. počevši s
plaćom za mjesec siječanj 2017., koja će biti isplaćena za mjesec veljaču 2017.

 

9. Sporno je među strankama je li tuženik tužitelju trebao u predmetnom
razdoblju plaću obračunati i isplatiti po osnovici od 5.415,37 kuna, temeljem odredbe
članka III. Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu. Dakle, sporna je sama pravna
valjanost spomenutih Izmjena i dopuna Dodataka Sporazuma, te podredno, jesu li
ispunjeni uvjeti za primjenu navedene odredbe u slučaju da je ista valjana, ili pak je
ona odgođena te prestala važiti budući je primjena Izmjena i dopuna Dodatka
Sporazumu istekla 26. siječnja 2017.

10. Tuženik prigovara ništetnosti i nevaljanosti Izmjena iz 2011., pa i kasnije iz
Arbitražne odluke, te konačno Vjerodostojnog tumačenja, no sud nalazi da su ovakvi
prigovori tuženika neosnovani u cijelosti. Nesporno je da Izmjene nisu potpisane od
strane jednog od Sindikata, a radi se o Samostalnom sindikatu zdravstva i socijalne
skrbi Hrvatske, koji je potpisao Sporazum o osnovici plaće iz 2006. pa i Dodatak tom
Sporazumu iz 2009. Međutim, sud smatra da to ne utječe na ništenost i nevaljanost
navedenih Izmjena jer bi Sindikat trebao biti isključen iz samog pregovaranja za
navedene Izmjene, a tuženik u ovom postupku nije dokazao da bi navedeni Sindikat
bio isključen iz pregovaranja, već je nedvojbeno da taj Sindikat nije potpisao
navedene Izmjene. Stoga sud zaključuje da su Izmjene i dopune Dodatka
Sporazumu o osnovici plaće u javnim službama zakonite i pravno valjane. Takvo
stajalište proizlazi i iz odluka Vrhovnog suda RH (Revr 408/12-2 od 03.04.2017.,
Revr 847/10-2 od 07.12.2011., Revr 1797/09-2 od 07.02.2012. i Gž-13/02), te odluke
Ustavnog suda RH broj U-III/3535/2013 od 05.03.2015. Osim toga, navedene
Izmjene i dopune unesene su i u Temeljni Kolektivni ugovor za službenike i
namještenike u javnim službama (dalje: TKU) od 12.12.2012. - članak 51. stavak 4.
(NN broj 141/12), a koji Kolektivni ugovor je uredno potpisan, između ostalih, i po
Samostalnom sindikatu zdravstva i socijalne skrbi Hrvatske, što znači da je i taj
Sindikat u cijelosti prihvatio navedene Izmjene i dopune. Stoga su, po stajalištu ovog
suda, navedene Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu o osnovici plaće u svakom
slučaju postale i dio Kolektivnog ugovora, te su sadržaj u cijelosti prihvatili svi
Sindikati koji su sudjelovali u kolektivnom pregovaranju, a koji su ga kasnije i
potpisali.

11. Nadalje, prigovori tuženika da su plaće zaposlenih u javni službama regulirane
Zakonom o plaćama u javnim službama ("Narodne novine" br. 27/01. i 39/09.), su
neosnovane jer prema odredbi članka 192. Zakona o radu ("Narodne novine" br.
93/14., dalje: ZR) kolektivnim ugovorom se uređuju prava i obveze stranaka koje su
sklopile taj ugovor, a isti može sadržavati i pravna pravila kojima se uređuje
sklapanje, sadržaj i prestanak radnoga odnosa, pitanja osiguranja, te druga pitanja iz
radnoga odnos ili u vezi s radnim odnosom, a plaće su svakako važan dio radnoga
odnosa, te se dakle upravo u članku 51. TKU/12 uređuje i definira plaća zaposlenih u
javnim službama. Stoga sud nalazi kako su Sindikati mogli pregovarati i potpisivati
određene anekse, odnosno izmjene i dopune pojedinih kolektivnih ugovora, odnosno
sporazuma zaključenih s Vladom RH, koja u ovim slučajevima predstavlja
poslodavca i u kojim se odlučivalo i o plaćama, tj. osnovici i dodacima za zaposlene u
javnim službama. Navedene Izmjene i dopune inače su zaključene na rok od pet
godina, a kako to proizlazi iz članka XI. navedenih Izmjena, što znači da bi iste istekle
s danom 25.10.2016., ali sukladno odredbi članka 199. stavak 1. Zakona o radu na
njih se primjenjuju pravila o produženoj primjeni kolektivnih ugovora, što znači da
važe i daljnja tri mjeseca od isteka roka na koji su bile zaključene. Prema tome, rok je
važenja navedenih Izmjena istekao s danom 26. siječnja 2017.

12. Prema tome, ovaj sud smatra da Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu od

26.10.2011. predstavljaju Kolektivni ugovor sklopljen sukladno citiranoj odredbi
članka 2. Zakona o osnovici plaće u javnim službama, temeljem kojeg se osnovica
plaće u javnim službama određuje Kolektivnim ugovorom između Vlade RH i
Sindikata javnih službi, kao i odredbe članka 51. stavak 4. TKU-a za službenike i
namještenike u javnim službama ("Narodne novine" br. 115/10.), a kojim je bila
utvrđena primjena Dodatka Sporazumu, kao i svih njegovih Izmjena i dopuna, na
pitanje visine plaće u javnim službama te odredbe članka 51. stavak 4. TKU-a za
službenike i namještenike u javnim službama ("Narodne novine" br. 141/12.), a kojim
je utvrđena primjena Dodatka Sporazumu, kao i svih njegovih Izmjena i dopuna na
pitanje visine plaće u javnim službama. Pritom je odredbom članka 51. stavak 4.
citiranog TKU-a ("Narodne novine" br. 115/10.) bilo propisano da ugovorne strane
zajednički utvrđuju da su Dodatak Sporazumu od 13.05.2009. kao i sve njegove
Izmjene i dopune ili novi Sporazumi koji se na njega nastavljaju ili iz njega proizlaze,
kao i Sporazum o dodacima na plaću u obrazovanju i znanosti od 25.11.2006.,
važeći dokumenti koji se primjenjuju na način i u rokovima određenim tim
dokumentima. Pritom je slično navedenom bilo propisano i u odredbi članka 51.
stavak 4. citiranog TKU-a ("Narodne novine" br. 141/12.).

13. Zbog naprijed navedenog, Izmjene i dopune Dodatka Sporazumu od 26.
listopada 2011., na koje se poziva tužitelj u svezi svog zahtjeva za isplatu razlike
plaće, predstavlja pravno valjani kolektivni ugovor. Sud pritom dodaje da sve
navedeno proizlazi i iz činjenice da su Vlada RH i Sindikati javnih službi 28. prosinca

2012. prihvatili Vjerodostojno tumačenje Izmjena Dodatka Sporazumu radi
pojašnjenja primjene članka IV. stavak 5., a u svezi s člankom VII. stavak 1. Izmjena
Dodatka Sporazumu. Stoga su uvjeti za povećanje osnovice temeljem odredbe
članka III. citiranih Izmjena Dodatka Sporazumu ispunjeni krajem 2015. s početkom
primjene od prosinca 2015., a što proizlazi i iz sadržaja već citirane odredbe članka
III. Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu od 26. listopada 2011.

14. Iz priopćenja za javnost i priložene dokumentacije Državnog zavoda za
statistiku proizlazi da je 28. kolovoza 2015. objavio prvu procjenu tromjesečnog BDP-
a za drugo tromjesečje 2015., a u kojoj procjeni se ističe da prva procjena pokazuje
da je tromjesečni BDP u drugom tromjesečju 2015. realno veći za 1,2% u odnosu na
isto tromjesečje u 2014. Nadalje, DZS je 27. studenoga 2015. objavio prvu procjenu
tromjesečnog BDP-a za treće tromjesečje 2015. u kojoj se navodi da prva procjena
pokazuje da je tromjesečni BDP u trećem tromjesečju 2015. realno veći za 2,8% u
odnosu na isto tromjesečje 2014. Iz navedenog proizlazi da je aritmetička sredina
navedenih stopa rasta BDP-a 2% pa je stoga krajem studenog 2015. bio ispunjen
uvjet iz članka III. Izmjena i dopuna za mjesec u kojem službeni pokazatelji DZS
ukazuju na poboljšanje stanja, odnosno na rast međugodišnjeg realnog tromjesečnog
BDP-a za dva tromjesečja uzastopno (u odnosu na isto razdoblje prethodne godine)
prosječno dva ili više posto (mjereno aritmetičkom sredinom dvije stope realnog rasta
međugodišnjeg tromjesečnog BDO-a dva uzastopna tromjesečja) te će se
primjenjivati iza toga do prve sljedeće promjene prema Izmjenama i dopunama, jer je
ovim Izmjenama i dopunama ugovoreno da ako se nešto isplaćuje ili povećava za
mjesec u kojem službeni pokazatelji DZS-a ukažu na poboljšanje stanja, odnosno na
rast međugodišnjeg realnog tromjesečnog BDP-a za dva tromjesečja uzastopno (u
odnosu na isto razdoblje prethodne godine) prosječno dva ili više posto (mjereno

aritmetičkom sredinom dvije stope realnog rasta međugodišnjeg tromjesečnog BDP-a
dva uzastopna tromjesečja) da će se primjenjivati iza toga do prve sljedeće promjene
prema Izmjenama i dopunama u sljedećem mjesecu, pa se u smislu prije navedenog
osnovica plaće u prosincu 2015. povećavala na iznos od 5.415,37 kn.

15. U odnosu na područje primjene Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu o
osnovici za plaće u javni službama sklopljenog 26. listopada 2011. te Arbitražne
odluke od 07. prosinca 2011. treba navesti da u predmetnom postupku nije bilo
sporno da je tužitelj u cijelom spornom razdoblju bila u radnom odnosu kod tuženika
koji predstavlja javnu ustanovu. Nadalje, stav je suda da isplata plaće u skladu s
povećanom osnovicom predstavlja individualno pravo tužitelja prema tuženiku kao
njezinom poslodavcu, a temeljem važećeg ugovora o radu, pri čemu navedeno pravo
iz radnog odnosa tužitelji mogu ostvarivati prema osnivaču ili prema tuženiku kao
svom poslodavcu.

16. Sud nalazi da se u konkretnom slučaju primjenjuje odredba članka 194. stavak

1. ZR-a ("Narodne novine" br. 93/14) prema kojoj kolektivni ugovor obvezuje sve
osobe koje su ga sklopile, kao i sve osobe koje su u vrijeme sklapanja kolektivnog
ugovora bile ili su naknadno postale članovi udruge koja je sklopila kolektivni ugovor.
Osim toga, ukazuje se i na potrebu primjene odredbe članka 196. stavak 1. ZR-a
prema kojoj su stranke kolektivnog ugovora i osobe na koje se on primjenjuje dužne
u dobroj vjeri ispunjavati njegove odredbe.

17. Budući da je sud zauzeo stajalište da su Izmjene i dopune Dodatka
Sporazumu od 26. listopada 2011. pravno valjani, stav je suda da su ispunjeni uvjeti
za primjenu odredbe članka VII. stavak 1. Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu od

26. listopada 2011. Pri tome se u toj odredbi navodi da ako realni međugodišnji
tromjesečni BDP zabilježi negativan rast u nekom od razdoblja opisanih u člancima
III.-IV. navedenih Izmjena i dopuna, da se uskladba tada odgađa za onoliko
tromjesečja koliko je trajao pad realnog tromjesečnog BDP-a u odnosu na isto
razdoblje prethodne godine. Valja navesti da iz citiranih podataka o realnom
tromjesečnom stanju BDP-a u navedenim razdobljima i koje je objavio DZS proizlazi
da od četvrtog kvartala 2014. pa nadalje nije bilo negativnog rasta BDP-a, već je
upravo protivno tome, vidljivo da je BDP stalno rastao. Pri tom se odredba članka VII.
stavak 1. citiranih Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu od 26. listopada 2011. ne
odnosi na povrat osnovice iz članka III., već isključivo na usklađenje osnovice iz
članka IV. i V. Izmjena Dodatka Sporazumu. Pri tome ovaj sud smatra da je intencija
Vlade RH bila povrat osnovice na razinu iz 2009., i to na iznos od 5.415,37 kn. Osim
toga, odgoda uskladbe dvanaest neprekidnih kvartala iskorištena je kroz odredbu
članka IV. stavak 5. Izmjena Dodatka Sporazumu i temeljem Vjerodostojnog
tumačenja od 28.12.2012., obzirom je odredbom članka IV. stavak 5. Izmjena i
dopuna Dodatka Sporazumu bilo ugovoreno da ako se do 31.12.2012. ne ispune
pretpostavke iz članka III. da će tada Vlada RH biti u obvezi korigirati i isplatiti
povećanu osnovicu plaće od 01.04.2013. pa nadalje. Obzirom na sve naprijed
navedeno, proizlazi da je tuženik, i to od siječnja 2016. pa nadalje, bio obvezan
tužitelju obračunavati i isplaćivati plaću po osnovici propisanoj Izmjenom i dopunom
Dodatka Sporazumu od 26.10.2011., odnosno proizlazi da je potraživanje tužitelja
osnovano.

18. U odnosu na ispunjenje uvjeta za povišenje osnovice valja navesti da je iz pokazatelja Državnog zavoda za statistiku RH vidljivo da je tromjesečni BDP u

 

drugom tromjesečju 2015. realno bio veći za 1,2% u odnosu na isto tromjesečje

2014., a da je tromjesečni BDP u trećem tromjesečju 2015. bio realno veći za 2,8% u
odnosu na isto tromjesečje 2014. Iz navedenog je vidljivo da je za dva tromjesečja
uzastopno u odnosu na isto razdoblje prethodne godine došlo do rasta
međugodišnjeg realnog tromjesečja prosječno 2% (mjereno aritmetičkom sredinom
dvije stope realnog rasta međugodišnjeg tromjesečnog BDP-a dva uzastopna
tromjesečja - 1,2% + 2,8% = 4% : 2 = 2%), slijedom čega proizlazi da su krajem
studenog 2015. ispunjeni uvjeti iz članka III. Izmjena i dopuna Dodatka Sporazumu
za primjenu osnovice za obračun plaće u javnim službama od 5.415,37 kn bruto.

19. Sud stoga smatra da je tuženik dužan tužitelju isplatiti razliku plaće prema
navedenoj osnovici od 5.415,37 kn, temeljem odredbe članka III. Izmjena i dopuna
Dodatka Sporazumu sklopljenom 26.10.2011. i temeljem Arbitražne odluke od

07.12.2011., sve sukladno odredbi čl. 8. st. 1. ZR-a kojim je propisano da su se u
radnom odnosu poslodavac i radnik dužni pridržavati odredbi ZR-a i drugih zakona,
međunarodnih ugovora koji su sklopljeni i potvrđeni u skladu s Ustavom RH i
objavljeni, a koji su na snazi, drugih propisa, kolektivnih ugovora i pravilnika o radu.

20. Nesporna je visina tužbenog zahtjeva - odnosno izračun razlike bruto plaće,
dakle bruto plaće koja je tužitelju obračunavana i isplaćivana i bruto plaće koju je
valjalo isplaćivati primjenom osnovice od 5.415,37 kn bruto, a koja proizlazi iz
Izmjena Dodatka Sporazumu od 26. listopada 2011. – naime, tuženik je na ročištu
održanom 26. listopada 2021. izričito naveo kako ne osporava visinu postavljenog
tužbenog zahtjeva.

21. Sukladno navedenom usvojen je tužbeni zahtjev tužitelja za isplatom iznosa
od 5.771,60 kn bruto na ime razlike neisplaćene bruto plaće za razdoblje od ožujka

2016. do siječnja 2017. sa zakonskom zateznom kamatom koja teče od svakog
šesnaestog u mjesecu u odnosu na razliku bruto plaće za prethodni mjesec, a koji se
sastoji od neto iznosa, doprinosa, poreza na dohodak i prireza porezu na dohodak, a
u smislu odredbe članka 15. stavak 3. Zakona o porezu na dohodak ("Narodne
novine" br. 177/04, 73/08, 80/10, 114/11, 22/12, 144/12, 43/13, 120/13, 125/13,
148/13, 83/14 i 143/14), i članka 17. stavak 3. Pravilnika o porezu na dohodak -
"Narodne novine" br. 95/05, 96/06, 68/07, 146/08, 20/09, 146/09, 123/10, 137/11,
61/12, 79/13, 160/13 i 157/14). Stoga je odlučeno kao u točki I. izreke.

22. U skladu s odredbom čl. 25. st. 5. Zakona o porezu na dohodak ("Narodne
novine" br. 115/16., 106/18. i 121/19.) predujam poreza na dohodak od
nesamostalnog rada po osnovi primitka (plaće) iz članka 21. stavka 1. ovoga Zakona,
ostvarenog u proteklim poreznim razdobljima, a koji se isplaćuje po sudskoj presudi
prema članku 433.a Zakona o parničnom postupku ("Narodne novine" broj 53/91.,
92/92., 112/99., 88/01., 117/03., 88/05., 2/07. i 84/08. 123/08., 57/11., 148/11.,
25/13., 89/14., 70/19. - u daljnjem tekstu: ZPP), nagodbi u tijeku sudskog postupka,
nagodbi sklopljenoj s nadležnim državnim odvjetništvom u postupcima za mirno
rješenje spora ili nagodbi sklopljenoj u postupku mirenja u individualnim radnim
sporovima prema zakonu kojim je uređen postupak mirenja, kao i u postupcima pred
nadležnim službeničkim sudovima, obračunava, obustavlja i uplaćuje isplatitelj
primitka prema propisima koji su važili na dan kada je isplata trebala biti obavljena,
uz primjenu godišnjeg obračuna poreza na dohodak od nesamostalnog rada i prireza
porezu na dohodak i uz korištenje podataka dostavljenih od Porezne uprave o iskorištenom iznosu osobnog odbitka i primijenjenim poreznim stopama na godišnjoj
razini, pod uvjetom da utuženi iznos primitka (plaće), odnosno iznos primitka utvrđen
nagodbom sadržava iznos doprinosa za obvezna osiguranja iz primitka prema
posebnim propisima, porez na dohodak i prirez porezu na dohodak. Ako se isplata
provede u ovršnom postupku na način da je poreznom obvezniku isplaćen ukupan
primitak, porezni obveznik obvezan je uplatiti porez na dohodak i prirez porezu na
dohodak.

23. Iz naprijed citirane zakonske odredbe vidljivo je da su poslodavac i radnik
kojem je izvršena isplata ukupnog primitka (plaće) po sudskoj presudi, obvezni izvršiti
uplatu poreza na dohodak i prireza porezu na dohodak bez obveze plaćanja
zakonskih zateznih kamata.

24. S obzirom na navedeno, porez na dohodak i prirez na dohodak, koji čine
sastavne dijelove bruto plaće (uz neto plaću i doprinose), dospijevaju tek s isplatom,
što znači da do trenutka isplate nisu dospjeli na naplatu iznosi poreza na dohodak i
prireza na dohodak, pa se na te iznos zatezne kamate ne obračunavaju. Stoga je u
tom dijelu zahtjev tužitelja za isplatu zateznih kamata neosnovan pa je valjalo odlučiti
kao u točki II. izreke ove presude.

25. Odluku o troškovima postupka sud je donio na temelju čl. 154. st. 1. i čl. 155.
ZPP-a, uzimajući u obzir da je tužitelj u cijelosti uspio u ovoj parnici. Visina troškova
određena je sukladno vrijednosti predmeta spora, uz primjenu Tarife o nagradama i
naknadi troškova za rad odvjetnika ("Narodne novine" br. 142/12. 103/14., 118/14.,
107/15., dalje: OT).

26. Tužitelju je priznat trošak sastava tužbe u iznosu od 937,50 kn (Tbr. 7.1. i Tbr.
42 OT), trošak zastupanja na ročištu od 26. listopada 2021. u iznosu od 937,50 kn
(Tbr. 9.1. i Tbr. 42 OT), te trošak pristupa ročištu za objavu presude u iznosu od
468,75 kn, odnosno ukupan trošak u iznosu od 2.343,75 kn. Nije mu priznat trošak
sastava podneska od 04. listopada 2021., obzirom isti nije potreban za vođenje ovog
postupka; naime sadržaj podneska tužitelj je bez prepreka mogao iznijeti na ročištu
održanom 26. listopada 2021., pri čemu u ovom sporu, koji se vodi prema
odredbama o sporovima male vrijednosti, valja imati u vidu i odredbu čl. 461.a ZPP-a
prema kojoj su stranke dužne najkasnije u tužbi odnosno odgovoru na tužbu iznijeti
sve činjenice i dokaze na kojima temelje svoje zahtjeve odnosno prigovore. Također
treba naglasiti kako nije riječ o pripremnom podnesku u smislu odredbe članka 277.
stavka 4. ZPP-a stoga što u njemu tužitelj ne navodi činjenice koje treba utvrditi
odnosno dokaze čije izvođenje predlaže, već iznosi svoje pravno shvaćanje
predmetnog spora, istovjetno kao i u tužbi.

27. Slijedom iznesenog odlučeno je kao u izreci.

Koprivnica, 04. studenoga 2021.

Sutkinja

Vlatka Ljepojević-Novak

 

Uputa o pravnom lijeku:

Protiv ove presude dopuštena je žalba Županijskom sudu. Žalba se podnosi
pismeno putem ovoga suda u tri istovjetna primjerka u roku od 15 dana, od dana
dostave ili objave i uručenja ovjerenog prijepisa presude.

Ako stranka nije pristupila na ročište na kojem se presuda objavljuje, a uredno
je obaviještena o ročištu, smatrat će se da joj je dostava presude obavljena onoga
dana kada je održano ročište na kojemu se presuda objavljuje.

Stranci koja nije bila uredno obaviještena o ročištu na kojem se presuda
objavljuje, sud će presudu dostaviti prema odredbama Zakona o parničnom postupku
o dostavi pismena (čl. 335. st. 8., 9. i 11. Zakona o parničnom postupku).

Dostaviti:

1. Odvjetnik K. V., K.

2. O. š. B. R., K., M.

Po pravomoćnosti:

1. Porezna uprava, Područni ured Koprivnica