Broj: Gž Ovr-960/2019-2

 

 

 

U   I M E   R E P U B L I K E   H R V A T S K E

R J E Š E N J E

 

              Županijski sud u Osijeku, po sucu  Jadranki Toša Berečić, kao sucu pojedincu, u ovršnom predmetu ovrhovoditelja Z. b. d.d. Z. (OIB: ...), T. b. J. J. ..., koju zastupa D. H., odvj. iz OD H. i p. d.o.o. Z., protiv ovršenika A. M. Č. (OIB: ...) iz Z., K. b. ..., koga zastupa D. P., odvj. iz OD P. i p. d.o.o. Z., radi ovrhe na nekretninama, rješavajući žalbu ovršenika protiv rješenja o ovrsi Općinskog građanskog suda u Zagrebu od 21. siječnja 2019. broj Ovr-22/2019, 5. rujna 2019.,

 

r i j e š i o   j e

 

              Žalba se odbija kao neosnovana i potvrđuje rješenje o ovrsi prvostupanjskog suda.

 

Obrazloženje

 

              Rješenjem o ovrsi prvostupanjskog suda određena je ovrha prodajom nekretnine ovršenika, radi namirenja tražbine ovrhovoditelja, pobliže označene u prijedlogu za ovrhu i rješenju o ovrsi, temeljem ovršne isprave.

 

              Ovo rješenje o ovrsi pravovremeno podnesenom žalbom pobija ovršenik, iz razloga označenih u čl. 353. st. 1. t. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku ("NN" broj 53/91, 91/92, 112/99, 88/01, 117/03, 88/05, 84/08, 96/08, 123/08, 57/11, 148/11, 25/13 i 89/14 – dalje ZPP), te čl. 50. st. 1. t. 1., 6. i 7. Ovršnog zakona ("Narodne novine" broj 112/12, 25/13, 93/14, 55/16 i 73/17 - dalje: OZ), s prijedlogom da se prvostupanjsko rješenje preinači i prijedlog za ovrhu odbije ili odbaci, uz naknadu troška žalbenog postupka, ili da se ukine i predmet vrati prvostupanjskom sudu na ponovni postupak.

 

              U odgovoru na žalbu ovrhovoditelj je porekao osnovanost žalbenih navoda i predložio da se žalba kao neosnovana odbije, a njemu dosudi trošak odgovora na žalbu.

 

              Žalba nije osnovana.

 

              Ispitujući prvostupanjsko rješenje o ovrsi, ovaj sud ne nalazi bitne povrede odredaba parničnog postupka (čl. 354. st. 2. ZPP), na koje drugostupanjski sud pazi po službenoj dužnosti (čl. 365. st. 2. ZPP u vezi čl. 21. st. 1. OZ).

 

              U žalbi ovršenik ističe da u nekretnini koja je predmetom prodaje živi sa svojom obitelji, te da ista predstavlja njegovu jedinu nekretninu.

 

              Nadalje, pozivom na odredbu čl. 75. st. 1. OZ, smatra da ovrhovoditelj nije ovlašten tražiti ovrhu protiv ovršenika, s obzirom da se radi o jedinoj nekretnini ovršenika za stanovanje, a ovrhovoditelj nije priložio ispravu iz čl. 75. st. 7. OZ.

 

              Prema odredbi čl. 77. st. 1. OZ, ako je ovrhovoditelj na temelju pravnog posla s ovršenikom (u konkretnom slučaju njegov pravni prednik P. s. š. d.d. Z.), stekao na nekoj stvari založno ili slično pravo radi osiguranja tražbine čije prisilno ostvarenje na tom predmetu traži, ovršenik se ne može protiviti takvoj ovrsi pozivajući se na razloge iz čl. 75. st. 1. OZ, te na druge odredbe ovog Zakona o izuzimanju od ovrhe ili o ograničenju ovrhe, osim na odredbe čl. 4. st. 4., 5. i 6. ovog Zakona.

 

              U konkretnom slučaju, uvidom u Ugovor o međufinanciranju i redovitom kreditu broj ... od 9. travnja 2013., solemniziranog po javnom bilježniku J. Š. iz Z., proizlazi da je ovršenik kao korisnik kredita i I založni dužnik A. Č., sklopili sa P. s. š. d.d. Z., Ugovor kojim je zasnovano založno pravo na predmetnoj nekretnini u suvlasništvu ovršenika i I založnog dužnika radi osiguranja tražbine iz ovog ovršnog postupka (čl. 14. i 15. citiranog Ugovora), a koje pravo je upisano u zemljišnim knjigama, kako je to razvidno iz Izvatka iz zemljišne knjige (str. 13-15).

 

              U odnosu na žalbeni navod pozivom na odredbu čl. 50. st. 1. 6. 6. OZ, ističe se da je isti neosnovan, s obzirom da je odredbom čl. 77. st. 1. OZ, pozivanje na razloge iz čl. 75. st. 1. OZ izričito isključeno u situaciji kada je ovrhovoditelj na temelju pravnog posla s ovršenikom stekao založno pravo na nekretnini koja je predmet ovrhe, kao što je u ovom predmetu slučaj.

 

              Stoga nije osnovan žalbeni razlog iz čl. 50. st. 1. t. 6. OZ.

 

              Što se tiče žalbenog razloga iz čl. 50. st. 1. t. 7. OZ, radi njega je ovršenik zaključkom prvostupanjskog suda od 11. travnja 2019., broj Ovr-... (str. 48) upućen u parnicu radi proglašenja ovrhe nedopuštenom, pa će u slučaju da takova parnica bude pokrenuta, zavisno o ishodu iste, biti u konačnici poznata sudbina pobijanog rješenja o ovrsi, vezano za eventualno raspravljanje u parnici u granicama odredbe čl. 50. st. 1. t. 7. OZ.

 

              Žalbu je stoga kao neosnovanu valjalo odbiti i potvrditi prvostupanjsko rješenje o ovrsi (čl. 380. t. 2. ZPP u vezi čl. 21. st. 1. OZ).

 

              O troškovima odgovora na žalbu odlučit će prvostupanjski sud (čl. 14. t. 4. i 7. OZ).

 

Osijek, 5. rujna 2019.